Робиъул-аввал ойининг 18-куни
- Ҳижрий 227-йил 18-робиъул-аввал куни (милодий 842-йил 5-январ) Аббосийлар давлатининг 8-халифаси Муътасим-Биллаҳ ибн Ҳорун Ар-Рошид вафот этди. Унинг ўрнини ўғли Восиқ-Биллаҳ эгаллади.
- Ҳижрий 665-йил 18-робиъул-аввал куни (милодий 1267-йил 17-декабр) Салоҳиддин давридан бир аср ўтиб, Миср султони Зоҳир Бепрос даврида “Азҳар” жоме масжидида яна жума намози ўқилди.
- Ҳижрий 1342-йил 18-робиъул-аввал куни (милодий 1923-йил 30-октябр) Усмонлилар империяси Республика деб эълон қилинди ва Мустафо Камол Отатурк Туркия Республикаси президенти этиб сайланди. Бу – Иломий давлатнинг буткул йўқ бўлишидан дарак эди.

حَدَّثَنَا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، عَنْ هُشَيْمٍ، قَالَ: حَدَّثَنَا عُبَيْدَةُ، عَنِ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ سَهْمِ بْنِ مِنْجَابٍ، عَنْ قَرْثَعٍ الضَّبِّيِّ، أَوْ عَنْ قَزَعَةَ، عَنْ قَرْثَعٍ، عَنْ أَبِي أَيُّوبَ الأَنْصَارِيِّ، أَنَّ النَّبِيَّ صلى الله عليه وسلم، كَانَ يُدْمِنُ أَرْبَعَ رَكَعَاتٍ عِنْدَ زَوَالِ الشَّمْسِ، فَقُلْتُ: يَا رَسُولَ اللهِ، إِنَّكَ تُدْمِنُ هَذِهِ الأَرْبَعَ رَكَعَاتٍ عِنْدَ زَوَالِ الشَّمْسِ، فَقَالَ: إِنَّ أَبْوَابَ السَّمَاءِ تُفْتَحُ عِنْدَ زَوَالِ الشَّمْسِ فَلا تُرْتَجُ حَتَّى تُصَلَّى الظُّهْرُ، فَأُحِبُّ أَنْ يَصْعَدَ لِي فِي تِلْكَ السَّاعَةِ خَيْرٌ، قُلْتُ: أَفِي كُلِّهِنَّ قِرَاءَةٌ ؟ قَالَ: نَعَمْ قُلْتُ: هَلْ فِيهِنَّ تَسْلِيمٌ فَاصِلٌ ؟ قَالَ: لا
Абу Айюб Ансорий розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади:
«Набий соллоллоҳу алайҳи васаллам қуёш завол бўлаётганда тўрт ракат намоз ўқишни умуман канда қилмас эдилар. Мен: «Эй Аллоҳнинг Расули, сиз қуёш завол бўлаётганда тўрт ракат намоз ўқишни асло тарк қилмайсиз», дедим. У зот: «Қуёш завол бўлаётганда осмон эшиклари очилади ва то пешин ўқилмагунча ёпилмай туради. Ўша соатда мен учун яхшилик осмонга кўтарилишини яхши кўраман», дедилар. Мен: «(Бу намозларингизнинг) ҳаммаси қироатдан иборатми?», дедим. У зот: «Ҳа», дедилар. Мен: «(Бу тўрт ракат намозни орасини) ажратувчи салом бериш борми?», дедим. У зот: «Йўқ», дедилар».
حدثنا أَحْمَدُ بْنُ مَنِيعٍ، قَالَ: حَدَّثَنَا أَبُو مُعَاوِيَةَ، قَالَ: حَدَّثَنَا عُبَيْدَةُ، عَنِ إِبْرَاهِيمَ، عَنْ سَهْمِ بْنِ مِنْجَابٍ، عَنْ قَزَعَةَ، عَنْ قَرْثَعٍ، عَنْ أَبِي أَيُّوبَ الأَنْصَارِيِّ، عَنِ النَّبِيِّ صلى الله عليه وسلم، نَحْوَهُ
Бу ерда Абу Айюб Ансорийнинг Набий соллоллоҳу алайҳи васалламдан ривоят қилган юқоридаги ҳадисига ўхшаши бошқа санад билан келган.
حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ الْمُثَنَّى، قَالَ: حَدَّثَنَا أَبُو دَاوُدَ، قَالَ: حَدَّثَنَا مُحَمَّدُ بْنُ مُسْلِمِ بْنِ أَبِي الْوَضَّاحِ، عَنْ عَبْدِ الْكَرِيمِ الْجَزَرِيِّ، عَنْ مُجَاهِدٍ، عَنْ عَبْدِ اللهِ بْنِ السَّائِبِ، أَنَّ رَسُولَ اللهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُصَلِّي أَرْبَعًا بَعْدَ أَنْ تَزُولَ الشَّمْسُ قَبْلَ الظُّهْرِ وَقَالَ: إِنَّهَا سَاعَةٌ تُفْتَحُ فِيهَا أَبْوَابُ السَّمَاءِ، فَأُحِبُّ أَنْ يَصْعَدَ لِي فِيهَا عَمَلٌ صَالِحٌ
Абдуллоҳ ибн Соиб розияллоҳу анҳудан ривоят қилинади:
«Расулуллоҳ соллоллоҳу алайҳи васаллам Қуёш заволидан кейин, пешин намозидан олдин тўрт ракат намоз ўқир ва «Бу шундай соатки, бу пайтда осмон эшиклари очилади. Бундай пайтда мен учун солиҳ амал осмонга кўтарилишини яхши кўраман», дердилар».
حَدَّثَنَا أَبُو سَلَمَةَ يَحْيَى بْنُ خَلَفٍ، قَالَ: حَدَّثَنَا عُمَرُ بْنُ عَلِيٍّ الْمُقَدَّمِيُّ، عَنْ مِسْعَرِ بْنِ كِدَامٍ، عَنْ أَبِي إِسْحَاقَ، عَنْ عَاصِمِ بْنِ ضَمْرَةَ، عَنْ عَلِيٍّ، أَنَّهُ كَانَ يُصَلِّي قَبْلَ الظُّهْرِ أَرْبَعًا، وَذَكَرَ أَنَّ رَسُولَ اللهِ صلى الله عليه وسلم كَانَ يُصَلِّيهَا عِنْدَ الزَّوَالِ وَيَمُدُّ فِيهَا
Осим ибн Зомра Али розияллоҳу анҳудан ривоят қилади:
«Али розияллоҳу анҳу пешиндан олдин тўрт ракат намоз ўқир ва Расулуллоҳ соллоллоҳу алайҳи васаллам бу намозни завол пайтида ўқиб уни чўзганларини айтди».
«Шамоил Муҳаммадий» китобидан
Абдулазиз Усмон таржимаси